Један део кинеске пословице, каже “Ако желиш бити сретан

                                                              до каја живота-постани вртлар!“

И за време ванредног стања цвећаре цветни дух и радост баштованства није напуштао. Није било прилике за дружење, али као начин да се искористи слободно време и измами осмех на лице, цвећке су вредно радиле. Неки у својим двориштима, неки на терасама, својим имањима, наставили су да примењују научено.

Својим трудом и залагањем показали су да им пракса не мањка. Поред одржавања воћњака и заштите, вредно се косило, неговали су се травњаци, а садило се и цвеће, како би се освежили вртови, терасе… Како би се помогло мами, баки. Направљен је понеки букет, цветни аранжман…

Научено из теорије о врстама двогодишњег цвећа, ружама, луковичастом и гомољастом цвећу, забележено је у свеске… Гледали су се едукативни филмови… Цртали су се делови инсеката, лепиле сличице вироза и бактериоза. Те свеске сад спремно чекају септембар, да зазвони школско звоно и да се крене тамо где се стало.

Били смо активни и кад су у питању шетње, дружење са љубимцима, играле су се игрице, неки су искористили прилику и да отпутују, а били смо јако вредни и за време Ускрса. Одазвали смо се низу активности које су нам слали наши наставници, спремали Дан школе, цртали и играли омиљени спорт… Али оно што нико не може да надокнади то је дружење, заједнички рад, смех!

Од наставнице све похвале за рад и учење од куће. Једно велико браво за родитеље, уложен труд и стрпљење. За све вас једна велика петица, јер нема свака учионица четири зида!