На позив наставнице, Јелене Симић, у нашој школи је гостовала ауторка књиге „Догодовштине са далеког истока”. Гошћа, под псеудонимом, Лана Бел Веидер, радо је са нашим ученицима поделила своје искуство и бројне утиске током боравка у далекој и загонетној Кини.

Умногоме другачија земља од наше, њихови људи и обичаји, њихова култура и свакодневни живот. На приложеној фотографији са симболима Кине, наши ученици су већину препознали. Од медведа панде, преко кинеског зида, до пиринча и зеленог чаја. Препознали су симбол јин-јанга, а сазнали смо да је стони тенис кинески национални спорт. Такође, сазнали смо да градови у Кини имају број становника колико и цела наша држава. Кинези спавају на танком, тврдом душеку како би били што ближи земљи. Жене задржавају своје презиме након венчања, а када шетају, жене ходају иза мушкарца. За разлику од западне хемисфере, у Кини три шестице представљају троструку срећу. Занимљиво је било видети фотографије са People’s трга на коме се окупљају родитељи чија деца нису у браку и на тај начин им траже партнере. На раширеним кишобранима поставе фотографије и податке о својој деци, у нади да ће се неко заинтересовати и да ће се њихова деца остварити у браку. Видели смо фотографије најбржих возова на свету, али су карте за јавни превоз приступачне и свима доступне. Кинези једу бамбус, свуда стављају шећер – на пицу, помфрит, у сир. Супа се једе на крају, а не на почетку оброка, као код нас. Бакшиш се не оставља у ресторанима. И још толико тога интересантног и другачијег него у нашој земљи.

Обогатило нас је казивање наше гошће и упознавање са још једним народом путем одлично осмишљене презентације, лепих фотографија и лепо испричане приче, прожете искуством.