Стајала сам испред школе која је више личила на кућу. Топле очи са мурала код улаза гледале су ме позивајући да слободно уђем у ову симпатичну, розе кућу.

У ходнику је владала необична гужва. Мислила сам да је време за неки мали или велики одмор. Бајковити ходник био је препун раздраганих ученика који су стајали у редовима код малих штандовима, и изгледа нешто куповали. Цела атмосфера је подсећала на најлепши цртани филм јер су по зидовима висили разни весели цртежи, плакати, док су их допуњавале разноврсне биљке око којих су се шепурили предмети настали у радионицама основаца, али и на смеровима средње школе, која се налази у истој згради.

У току је била радионица која је личила на неко усвајање правила. Наставница Јасмина је била расположена да ми укратко објасни о чему је реч. „Данас, 18.5, присуствујете радионици „Понашање у биоскопу“. Свим ученицима је на почетку објашњено шта ће научити, на шта треба да обрате пажњу и како ће им то користити у свакодневном животу. Након тога сви крећемо у биоскоп да погледамо филм „Дневник Паулине П.“ До биоскопа ћемо једном уличном акцијом, уз дељење балона и флајера, промовисати нашу школу и започети недељу обележавања Дана школе.“

Уторак је одисао пријатном топлином мајског сунца које ми је пожелело добродошлицу при уласку у школу. Волим двориште ове школе јер на улазу имам утисак да сам ушла у малу ботаничку башту. Од наставнице Десанке сам сазнала да је у току дружење и радионица са ученицима 4. разреда  школе из комшилука, „Бранко Радичевић“, који су дошли са учитељицом, Александром Грујић Новковић. Наставница Деса, како је ученици и колеге од милоште зову, описала ми је0 данашњу активност: „Радионица је имала за циљ јачање заједништва, сарадње и међусобне подршке међу ученицима, кроз заједнички креативан рад.

Осликане мајице су намењене у хуманитарне сврхе, за лечење суграђанке, Данице Дунчић.“

Овај моменат хуманости ме је посебно гануо уз сазнање да ће сви радови са радионица, током недеље, бити намењени лечењу мале Панчевке.

Док сам заинтересовано посматрала зелени зид у дворишту, једна од наставница цвећарског смера ме је позвала на поподневну креативну  радионицу.

Поподневно сунце је бацало стидљиве зраке на зелени зид, испред кога су ученици цвећарског смера средње школе пажљиво качили жардињере са разнобојним цвећем. Наставница Јасна ми је укратко објаснила значај ове радионице:

„Овакве активности доприносе развијању професионалних вештина, али и јачању љубави према простору у коме ученици бораве.“

Срела сам и наставницу Јовану која се припремала за  радионицу која је имала врло привлачну тему за мене – „Родитељство кроз животне циклусе“. Међутим, сазнала сам да је радионица овога типа затворена и да на њој присуствују само пријављени родитељи деце која су на ИОП-у, у редовним школама.

Мислила сам да ми је још приредба преостала, али, наравно, када је у питању ова школа, то није тако.

Позвали су ме да дођем сутрадан, у среду 20.5, у Народни музеј града Панчева, који је уступио свој простор за реализацију једног изузетно интересантног конкурса. Можда су моја очекивања била неприпремљена за ову количину ентузијазма који ме је сачекао испред музеја града.

Штандови су се шаренели од керамичких, текстилних, али и правих цветова који су чежњиво гледали у ручно рађене минђуше настале на радионици наставнице Маре, која нам је показала и цветне букмаркере настале, такође, на радионици цвећара. Пажњу су ми привукли уникатни брошеви и слике настале на радионици деце нижих разреда и њихових родитеља, као и црвена срца Дневног боравка „Невен“, и њихови корисници који су имали мини-излет у оближњем парку са много спортских активности.

Наставници свих смерова стрпљиво су објашњавали своје активностима деци и одраслима. Док се испред музеја одвијала продајна изложба, у сали музеја је почињао занимљив догађај. Наиме, наставнице, Наташа и Драгана, су осмислиле конкурс за ученике основних школа под називом „Учимо заједно“,   са циљем да, кроз технологију и дигиталну креативност, помогну својим вршњацима, са развојним потешкоћама у учењу градива. Кроз програм свечане доделе награда присутне су водиле наставница, Ана Савичић, и ученица, Софија Хорват, док је награде и признања најбољим ауторима уручио познати инфлуенсер, Лука Алерић, а госте је дочекао робот Воли, помоћник у настави.

Изашла сам из музеја препуна утисака о деци која су показала инвентивност у осмишљавању технолошких идеја да би помогли својим другарима. Директора ове школе сам срела испред музеја док је испараћао госте, али и разговарао са ђацима о утисцима. Поделио је са мном своје задовољство због велике посећености, али и ганутост да његов колектив може да осмисли и изнесе овакав догађај који је пре свега био хуман, јер је прикупљена значајна сума новца за лечење суграђанке, Данице Дучић.

Пошто сам до сада већ научила да морам проверити да ли постоји још нека активност, сазнала сам за још две занимљиве радионице на које сам морала да причекам до следећег дана.

Наставнице, Милица и Јована су, са великом жељом да обележе протекли Дан породице, 15.5, организовале радионицу за децу и родитеље – „Заједништво, подршка и љубав”.

Наставнице су, помоћу креативног рада, прављењем рамова за слику,  мотивисале родитеље и децу да размисле колико је важно породично повезивање. Уживала сам гледајући колико су позе за фотографију важне јер деца и родитељи желе да ово буде једна од њихових најдражих успомена.

И док сам покушавала да стигнем на следећу радионицу, звуци разних песама су ме зауставили јер су на све стране деца са наставницима пробала своје наступе. Стигла сам до следеће активности, у текстилној радионици, под називом  „Мирише да инспирише“. Наставници: Мира, Маријана, Лидија, Далибор и Михаљ су, задубљени над материјалима предвиђеним за рециклажу,  показивали ученицима цвећарског и текстилног смера како свет биљака могу да преточе у уметност на текстилу.

Изашавши из ове мале, али врло активне школе, сетила сам се изреке Алберта Ајнштајна која каже да је машта важнија од знања које је ограничено. Машта обухвата цео свет, покреће напредак и еволуцију.

Наставници ове школе су показали да радионичарски рад, који они примењују током целе године, покреће напредак њихових ученика, пробијајући границе посебних потреба.

Следећи дан, 22.5, био је резервисан за завршну приредбу.