Отишла је наша драга Снежана Савковић Снеки, како смо је од милоште звали, тихо и мирно.

Њена доследност у педагошком раду била је пример који остаје у запису сећања нас, некада младих наставника. Иза понекада строгог лица ширила се топлина доброте и духовитост жене, која је увек поштовала личности ђака и колега. Сећаћемо се њених искрених изјава у вези са наставом, децом, колегама, које су биле њен заштитни знак. Научили смо од ње како да покажемо став ако искрено верујемо у своје принципе.

Остаје нам да пребирамо по сећањима све слике њене живости док испија нес кафу, на великом одмору, из своје велике розе шоље и дели своје анегдоте са нама.