Ове радне суботе, 21. марта, нашa школа је била место традиције, хуманости и заједничког рада; школско двориште и учионице биле су оаза реда и креативности.

Ученици нижих и виших разреда, као и ученици средње школе, заједно са наставницима, обележили су Светски дан особа са Дауновим синдромом, познатији као Дан шарених чарапа. Овај дан започео је онако како доликује великој школској породици – достојанствено! Пре него што смо узели алат и боје у руке, ученици и колектив су се окупили у дворишту школе како би минутом ћутања одали почаст нашем прераном преминулом директору, Максиму Симићу. У тишини смо се подсетили његовог труда и визије школе као места где се свако дете осећа прихваћено. Његова посвећеност остаје наш путоказ.

Мотивисани жељом и иницијативом директора школе, Горана Владића, да наше окружење заблиста са првим данима пролећа, посветили смо се планираним активностима: уређењем школског дворишта, сређивању учионица и креативним радионицама. Удруженим снагама очистили смо зелене површине, стазе, лакирали трибине, клупе, враћајући им сјај, како би спремно дочекале прве сунчане одморе. Цветњаци су постали богатији за нове саднице пролећног цвећа, а креативним радом, кроз радионице, приказали смо „Дрво различитости”. Симболично пролећно дрво са шареним чарапама  у учионици и на осликаном терену школског дворишта.

Ученици су заједно са наставницима, са пуно љубави, израђивали, украшавали дечије чарапе од картона, ширили чарапе окачене на канапу, и са кредом у боји исцртавали терен, уносећи радост и шаренило целој школи. Свака  чарапа је била другачија, баш као и ми, подсећајући нас да лепота света лежи у прихватању различитости и подршци особама са Дауновим синдромом.

Посебну ведрину унели су и наставнци који су обули распарне, шарене чарапе. Они су овим малим, али снажним гестом показали шта значе љубав и подршка, дајући пример ученицима да је различитост нешто што треба славити, а не скривати.

У нашој школи свако дете има своје место и свако је подједнако важан!