Како растемо, тако расту и наше обавезе. Сваки дан учимо нешто ново, али исто тако и радимо оно што би требало и у свом дому: склањамо за собом, доводимо радну собу, терпезарију и кухињу у ред. И то нам не пада тешко, јер кроз игру учимо све што нам треба за одрастање.

Радне навике стичем,
Не требају нам само приче.
Треба да одржавам и ред,
Да кад порастем, не будем лењ.

Судови су ми јача страна,
Ја сам дечак без мана!
Свака наставница ме воли,
Јер одржавам ред у школи.

Играчку с пода сваку скупим,
Да могу у миру да седим у клупи.
Учим сваки дан да је живот прави дар.

(Аутор песме: Светлана Трајковска Ћуковић)