Громогласни пљесак се проламао кроз двориште школе док је аниматор Неца, симпатични Зрењанинац, искакао из скривеног угла дворишта да,  својим балонима и занимљивим креацијама у наступу, увесели све ученике школе „Мара Мандић“.

Сунце је опет наградило децу и наставнике осунчаним и топлим даном, 22. маја, јер је сав уложени труд у наступе ученика морао бити награђен. Директор Горан је стојао у неком кутку јер није хтео да ремети ове срећне тренутке својих ученика. Замолили смо га да се врати на сам почетак приредбе и открије нам како је све изгледало из његове перспективе.

– Господине директоре, шта Вам је прво прошло кроз главу када је приредба почела?

„На самом почетку осетио сам велико узбуђење, али и понос. Месецима су ученици и наставници улагали труд у припрему обележавања Дана школе, која ове године слави 59. годину постојања. Наредне године славимо јубилеј и ово је један вид припреме за следећу годину.“

– Шта је за Вас највећа вредност оваквих школских приредби?

„Оне су прилика да деца покажу своје таленте, стекну самопоуздање и осете подршку својих другова, наставника и родитеља. Управо ти тренуци заједништва остају у најлепшем сећању и граде дух школе.“

Ова приредба је оставила утисак на мене, али да кренемо, ипак, од почетка.

Након поздравног обраћања директора, Горана Владића, и поделе јубиларних награда, приредба је почела у духу радости и заједништва. У чаролију завршне приредбе Дана школе, која је обележена темом љубави,  присутне су најпре увели ученици нижих разреда. Њихови ведри гласови и искрени осмеси, као лепришави тил, испунили су двориште док су се низале песме: „Увек диван дан“, „Покушај“ и „Само нам је љубав потребна“. Већ тада било је јасно да ће публика уживати у сваком тренутку програма.

Ученици виших разреда су се потрудили да својим духовитим, веселим и снажним наступима прикажу снагу љубави. Посебну пажњу изазвао је скеч „Како је робот В-10 постао робот Љубав-10“, који је на духовит начин показао да чак и роботи могу научити нешто о осећањима. Осмеси публике нису изостајали ни током драматизације песме, „Погледај ме, Јелена“, у којој су ученици показали и глумачки таленат.

Међу бројним наступима издвојио се и рецитал Софије Хорват, финалисткиње такмичења у рецитовању „Стиховање“. Њена интерпретација Антићеве песме „Тајна“ унела је тренутак тишине и пажње, доказујући снагу лепо изговорене речи.

Посебан део програма био је посвећен страним језицима. Ученици су публику повели на кратко музичко путовање кроз енглески и шпански језик, показујући да се знање најлепше представља кроз песму и игру.

Средњошколци су затим извели рецитал о љубави, а потом су на сцену ступили фолклораши. Уз звуке „Бранковог кола“ двориштем су се разлили ритам традиције, младалачка енергија и понос на народно стваралаштво.

Завршница приредбе била је достојна великог славља. Розика Герман извела је соло тачку „Круна од нота“, док је хор песмом „Маштa“ заокружио свечани програм. Публика је наградила учеснике снажним аплаузом, што је највећа награда за њих.

Ипак, ту није био крај дружењу. За сам финиш уследило је изненађење које су деца нестрпљиво чекала – наступ аниматора Неце, који је својом енергијом, балонима и маштовитим креацијама претворио школско двориште у место игре, смеха и незаборавних успомена.

Можда мислите да сам заборавила да напишем нешто о јубиларцима, али варате се. Јубиларне награде представљају подсећање да посао који радимо није само професија, већ траг који остављамо једни другима. Четири деценије, три деценије, две деценије или десет година рада – иза сваке јубиларне награде крила се прича о посвећености, истрајности и љубави према позиву. Награде су добили: Марија Наумовски, Стеванка Лазаревић, Миодраг Максимовић, Љиљана Пејаковић, Катарина Јоцић, Ана Савичић, Тања Марчетић, Александра Јовичић Кресовић, Славена Муста, Христина Радивојевић, Соња Дреновац, Александра Новаков, Тијана Крстевска, Данијела Крстић.